Data Access Language, или једноставно DAL, био је језик сличан SQL-у и интерфејс за програмирање апликација који је Apple издао 1990. године да би пружио јединствени клијент/сервер приступ системима за управљање базама података. Био је познат по лошим перформансама и високим трошковима, нешто у чему Apple није учинио много током кратког века овог језика, пре него што је распродат 1994. године. DAL се користи као изворни SQL дијалект PrimeBase SQL сервера, као и сада угашени Butler SQL.
Историја#edit
DAL је почео као независни производ, CL/1 (Connectivity Language One), од малог добављача Network Innovations. Apple је компанију купио 1988. године [1] у време када су базе података клијента/сервера постајале битно питање у индустрији. Прву верзију ребрендираног софтвера објавили су 1989. године за МVS, праћене и другим верзијама током наредне године.
DAL је патио од већине Apple-ових проблема раних 1990-их, нарочито од наизменичног нивоа подршке у којем би Apple агресивно промовисао производ, а затим га игнорисао. Током целог времена компанија се борила за промоцију система као стандард за више платформи или као технологију само за Mac. [2] Издање DAL-а такође се поклопило са падом компаније Apple из пословног света, и не случајно са Microsoft-овим напорима у вези са ODBC-ом.
Чини се да DAL није много коришћен, а на крају га је Apple продао компанији Independence Technologies 1994. године, током продаје низа "high-end" пакета, као што су њихов X.400 сервер и SNA клијент. [3] Independece Technologies је био продавац посредног софтвера, познатији као главни продавац производа Tuxedo за Уникс. 1995. BEA Systems је купио компанију, а заузврат ју је продао UniPrise Systems-у крајем 1996. У овом периоду није било издања.
Опис#edit
Попут Oracle-овог PL/SQL-a или Microsoft-овог Transact-SQL-a, DAL је у основи проширена верзија SQL-а која подржава основне функционалности упита и додаје чисту синтаксу за курсорске операције, логику и петље.
Када су послали команду, ране верзије Apple-овог DAL тумача деле изјаву на више подупита за основне изворе података. Овај превод се одвијао на страни сервера, баш као и PL/SQL и Transact-SQL, али је захтевао прилично скуп „адаптер“ програм често сумњивих перформанси. Овај адаптер је учинио DAL знатно мање привлачним од каснијих система попут ODBC-а, где се превођење обично одвија на страни клијента и обично је бесплатно укључено у механизам базе података. Лоша страна ODBC приступа је та што се, бар теоретски, користи више мрежне пропусности за повлачење „сирових података“ на клијентску машину за обраду назад у стандардни формат.
На крају клијента, DAL-у се првобитно приступало директно путем системске екстензије, али је DAL касније уведен у један слој управљачког програма сличан ODBC-у, Data Access Manager (DAM). DAM је био концепт сличан ODBC-у, али није обухватао SQL слојеве, већ је био строго систем за слање „непрозирних“ упита и примање скупова резултата. DAM је такође укључио концепт „документа са упитом“ који је омогућавао да се DAL (или други) упити записују у систем за ауторизацију, а затим лако користе у било којој клијентској апликацији.
Сервери и клијенти#edit
Један од најчешћих клијената за DAM била је HyperCard. Комбинација HyperCard-a и DAL-a представљала је озбиљан изазов постојећим добављачима који нису могли да понуде ништа са GUI-јем. Apple је дао серију демонстрација HyperCard-a/DAL-а, а убрзо је Oracle купиo клон HyperCard-a, PLUS од компаније Spinnaker Software, да би произвела Oracle Card.
Већи део 1990-их директни DAL сервер базе података био је доступан на Макинтошу, Butler SQL . Међутим, као и сваки серверски софтвер на „класичном“ Mac OS-у, Butler-а је озбиљно омео Mac-ов једнокориснички систем датотека и ограничен мултитаскинг и никада није могао заиста да пружи перформансе које би исти сервер имао на Windows NT-у или Униксу .
PrimeBase одељење немачког програмера софтвера SNAP Innovation GmbH наставља да подржава DAL на њиховом вишеплатформном SQL серверу базе података (првобитно познат као P.INK SQL). Њихова проширена верзија DAL-а зове се PrimeBaseTalk (PBD) и у потпуности је компатибилна са DAL-ом. Њихова архитектура не укључује Data Access Manager и резултирајући добитак у перформансама је знатан.
Референце#edit
- ^ "Apple Acquires Network Innovations", Wheels for the Mind, Boston College, 1988
- ^ Jeff Moad, "Apple Says Yes to SQL", Datamation, 1990
- ^ "Apple Divests Data Access Language, SNAps, take Bedrock", Computer Business Review, 26 January 1994
This article is mirrored from “Data Access Language” on Српски Wikipedia, revision 31136929, written by Wikipedia's contributors and licensed CC BY-SA 4.0. Editing it here creates a Quire copy with its own history.
Synced with Wikipedia revision 31136929 · just now